Na vrhu jednog brda rasla su tri mala stabla i maštala o tome šta će postati kad porastu. Prvo stablo zagledalo se u blistajuće zvezde što su sjale kao dijamanti na nebu; „ Ja ću čuvati blago“, reče „ Želim biti prekriven zlatom i ispunjen dragim kamenjem. Biću najlepši kovčeg za blago na celom svetu.“ Drugo stablo zagledalo se u mali potok što je probijao svoj put prema okeanu. „ Ja želim da budem snažan brod. Želim da plovim širokim morem i da nosim velike kraljeve. Biću najveći brod na svetu.“ Treće stablo zagledalo se u dolinu gde je mnoštvo ljudi užurbano radilo u velikom gradu. „ Ja uopšte ne želim da napustim ovo mesto“ reče. „ Želim da porastem tako visoko da ljudi koji žele da vide moj vrh moraju zastati, pogledati nebo i pomisliti na Boga. Ja ću biti najviše stablo na celome svetu. Bit ću najvažnije stablo svih vremena i ljudi će na mene uvek misliti.“
Godine su prolazile, a tri stabla postala su visoka i snažna. Uskoro na planinu dođoše drvoseče. Jedan od njih pogleda prvo stablo i reče, „ Ovo je stablo predivno! Upravo ono što mi treba. Verujem da ću moći da ga prodam stolaru.“ I poče da ga seče. Stablo je bilo srećno. Nadalo se da će od njega stolar napraviti kovčeg za blago. Drugi se drvoseča zaustavi pored sledećeg stabla pa reče: „ Izgleda snažno, moći dobro ću da ga prodam brodograditelju.“ I drugo stablo je bilo srećno. Verovalo je da će u brodogradilištu postati moćan brod. Treće stablo bilo je uplašeno. Ako i njega poseku, mislio je, snovi mu se neće ostvariti. „ Meni odgovara bilo koje“, reče treći drvoseča, zamahne sekirom i sruši uplašeno stablo.
Kada je prvo stablo stiglo kod stolara, on od njega napravi jasle da se u njh stavi hrana za stoku. Postaviše ih u staju i napuniše senom. To nije bilo ono što je stablo želelo. Od drugog srabla bio je napravljen tek mali ribarski čamac. Tako se završiše njegovi snovi o moćnom brodu koji nosi kraljeve po svetskim morima. A treće stablo bilo je nasečeno u velike komade i ostavljeno samo u mraku nekog skladišta.
Prošlo je mnogo godina, a tri stabla već su gotovo zaboravila svoje snove. Ali jedne noći čovek i žena dođu do staje. Zlatna svetlost razlila se iznad prvog stabla, kada je mlada žena položila svoje tek rođeno dete u jasle. Stablo je osetilo važnost ovog događaja znajući da je čuvalo najveće blago svih vremena. Dosta godina kasnije, nekolicina ljudi ukrca se u stari ribarski brod sagrađen od drugog stabla. Jedan od njih beše umoran i leže spavati. Dok je on spavao podiže se oluja i stablo uvide da nije dovoljno snažno kako bi zaštitilo ljude na brodu. Probudiše čoveka koji je spavao. On ustade, reče: „ Utihni!“ i oluja stade. Tada stablo uvide da je na brodu nosilo kralja nad kraljevima.
Konačno, jednog petka ujutru, dođe netko te uze i zaboravljene grede istesane iz trećeg stabla. Ustuknulo je preplašeno kad su ga nosili kroz razjarenu gomilu. Zadrhtalo je kada su vojnici na njega klinovima pribili čovekove ruke. Osećalo se ružno, zlo i okrutno. Čovek beše pribijen na stabo i podignut u vis da umre na vrhu brda. Ali u nedjelju ujutru, kad je sunce izašlo i kad je zemlja i sve na njoj treperilo od radosti, treće je stabo znalo da je ljubav Božja sve izmenila. I svaki put kad se ljudi sete trećeg stabla – mislit će na Boga. A to je bolje, mnogo bolje, nego biti najviše drvo na svetu.
Poruka ove priče: Kada stvari ne idu na vašu ruku, uvek znajte da Bog ima plan za vas. Ako mu verujete, on će vam dati velike darove. Svako stablo dobilo je što je želelo, samo ne onako kako je zamislilo. Mi ne znamo uvek šta Bog planira za nas.Znamo da njegovi putevi ( načini ) nisu naši putevi, ali njegovi putevi su uvek najbolji.
